Ovako o nastanku konja govori arapska legenda:

„U momentu stvaranja konja, Bog se obratio južnom vetru: Zgusni se, od tebe želim da stvorim posebno biće u čast moje svetosti i za poniženje mojih neprijatelja. Uzevši veliku pregršt vetra, Bog je udahnuo život u nju i tako je nastao konj. Bog mu je nakon toga odredio tamnoalatu boju i podario mu sve poznate osobine, a na kraju mu je stavio znak slave i sreće – belu oznaku na sredini čela.“

Prvi kontakt između čoveka i konja bio je kontakt između lovca i lovine. To je bilo baš davno, pre nekih 25 do 30 hiljada godina. Kasnije, kako je čovek počeo da živi u naseobinama, a ne da luta, ukazala se i potreba za radnim životinjama, za šta je konj bio idealan.

Premotajmo priču do nekih 2500 godina pre nove ere, kada počinje „ozbiljno“ korišćenje konja kako u ratne, tako i u privatne svrhe. Onog momenta kada su ljudi naučili da jašu, njihova brzina i pokretljivost su značajno porasli. Povećana mobilnost je dovela do toga da su mogli doći do boljih i kvalitetnijih obradivih površina, tako da je došlo do podizanja životnog standrada i produženja životnog veka.

Prvi podaci o uzgoju i treningu konja potiču još iz Vavilona, Asirije i starog Egipta. Ovi narodi su počeli praksu dobrog držanja, selekcije i ishrane konja. Iz zapisa koji datiraju iz 1300. godine pre nove ere možemo saznati da su konji hranjeni ječmom, pšenicom, lucerkom – hrana koju za konje koristimo i dan-danas.

Najsuperioriniji u pogledu selekcije konja bili su Arapi – stvorili su konja izdržljivijeg od bilo koje do tada poznate rase. Istorijski zapisi kažu da je od Maroka do Malzije muslimanska religija pisana kopitama arapskih konja.

Tekst napisala Emina Knežević

Related Posts

Comments (0)

Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.